Опроштај са Милошем
Милош Митровић, дипломац Факултета компјутерске
математике и кибернетике Московског државног универзитета
"М. В. Ломоносов"
Београд, 11.01.1983. — Москва, 7.06.2006. године
Опроштај са Милошем
Не плачи уцвељена мајко!
Браћо и сестре! Драга Српска браћо!
Данас се опраштамо од нашег изврсног студента, од нашег
друга, нашег брата. Кратак је испао његов овоземаљски живот,
отишао је од нас у пределе вечне, горње.
Ниједног минута не сумњам у то да Милош стоји здесна Богу,
ниједног минута не сумњам да је убројан у праведнике, ни
на минут не сумњам да се он већ моли за све нас, посебно
за мајку, оца, брата, баку и деду.
Милошеве најближе нико неће умирити, туга и жалост су већ
заувек испунили њихова срца. И само ће их тихо, тихо, полако
осветљавати и посвећивати молитва. Срца нам се цепају од
бола, од саосећања и патње. Сви смо буквално занемели сазнавши
за тај страшан губитак.
Нисмо одмах схватили шта се то десило. И када смо појмили
реалност, некакав нас је ужас обузео.
Тешко је опраштати се од пријатеља, најближих, када од нас
одлазе заувек, болно нам се стеже срце јер схватамо да је
то последњи поглед, последњи...
Не плачи уцвељена мајко! Та твога сина је примио св. Сава,
отишао је косовским јунацима, са кнезом Лазаром је. Свакако
се сећаш какву је судбину одабрао Лазар. Одабрао је Царство
Небеско, борио се за крст часни и слободу златну.
Изгледа да су се данас на нас, Русе и Србе, окомиле све
силе мрака. Морамо бити заједно, морамо бранити једни друге,
не смемо се предавати, не смемо се повлачити. Не смемо одустати
од своје словенске ствари, иста нам је судбина, браћо. Не
можемо дозволити да неко угаси нашу словенску светлост.
Једног јунака морају заменити стотине, хиљаде њих.
Сада нас све чешће повезују трагични догађаји, патимо заједно,
али бисмо желели да нас повеже радост, срећа.
Наша судбина није једноставна, историјско битисање наших
народа чешће је трагично, али у свему што је у нашем свету,
било да је реч о људској или народној судбини, у свему је
Промисао Божји.
Често је тешко схватити га, нису нам знане Вишње Помисли.
Овде се можемо, сетивши се уистину јуначке смерности наших
предака, само помирити с Вољом Свевишњег.
Поштујмо ту Вољу, браћо и сестре.
Нека у свима нама пребива благодат Божја и нека нас Господ
не напусти.
Не плачи уцвељена мајко! Та твога сина је примио св. Сава,
отишао је косовским јунацима, са кнезом Лазаром је.
Спавај мирно, друже наш и брате. Спавај, нико више неће
реметити твој спокој. Сада си пред лицем Вечности. Ми знамо
да те је примио Господ са Својим праведницима.
Збогом, Милоше. Нећемо те заборавити...
Наталија Маслењикова,
професор Московског државног универзитета „М.В. Ломоносов“
10. јуна, Москва
